да ли је избор тежак или лак

[miroki]

Пресс Коментар дана - Светомир Марјановић
Вук, стомак, глава

Изјава министра Вука Јеремића да Србија, у случају да буде натерана да бира између Косова и пута у Европску унију, неће изабрати Европу као ниједна до сада открила је праву слику наше политичке сцене!

Тај напад панике великог броја политичара да ћемо остати без Европске уније само зато што је Јеремић упозорио на оно што ће нам се догодити, показао је шта заправо мисле наши „европејци": пут Србије у Европу је циљ, ту нема приче, нема алтернативе, на том путу је све дозвољено и ми на све морамо да пристанемо.

ЛДП је, за њих сасвим очекивано, поставио ово питање председнику Србије чекајући да се и он о томе изјасни. Исто као и Словенац Јелко Кацин, специјални известилац за Србију из Европског парламента. Али, бука у редовима ДС-а која је изјаву Јеремића одмах крстила као „хипотетичку" и исхитрену, страх у Г17 Плус да ће са ревера можда морати да скину значке са заставама Србије и ЕУ, збуњеност у СПС-у која се тек вратила из САД и потпуна параноја међу напредњацима да ће се срушити суштина њиховог одвајања од радикала... Све те реакције показале су како би се у ствари сви они понашали кад би били у могућности да доносе кључне државотворне одлуке.

А какву је то јерес изговорио Јеремић? Ништа ново, већ оно што сви знамо, а што многи неће да признају. Упозорио је да ће нас Европа ставити пред избор - или Брисел или Приштина, и да нас у ЕУ неће пустити да уђемо као држава у чијем је саставу и Косово и Метохија. То Војислав Коштуница, једини који је похвалио изјаву шефа српске дипломатије, говори од дана када је сам себе сменио са места премијера.

И друга, много важнија ствар, Јеремић је поновио само оно што председник Србије Борис Тадић упорно прича и оно што пише у Уставу Србије: Косово и Метохија су састави део Србије, и ми никад нећемо признати независности Косова. Слушајући повику на Вука, морамо да се запитамо да ли то само Вук Јеремић, Борис Тадић и Војислав Коштуница озбиљно мисле кад кажу да Устав Србије треба да се поштује?

После изјаве Јеремића сви смо стављени пред још један избор: шта нам је важније - стомак или глава. Оба избора су подједнако тешка и подједнако легитимна. Бирајте!

Светомир Марјановић

[miroki]

Коментар дана
"Аватар" на српски начин
   
Миодраг Зарковић  
четвртак, 25. фебруар 2010.

Док је Драган Ђилас секао дрвеће по Булевару, страни амбасадори у Београду исекли су грану на којој седи његова бивша супруга, директорка Канцеларије за европске интеграције Милица Делевић. Или грану на којој се обрео Горан Богдановић, министар за Косово и Метохију. Или обе.

Француски амбасадор Жан-Франсоа Терал у интервјуу Вечерњим новостима, а његов немачки колега Волфрам Мас у интервјуу Пресу, истог дана – у уторак, 23. фебруара – послали су српској јавности исту, јасну поруку, да се стратегијом "И Косово и Европа" не може ући у ЕУ. "Евидентно је да се прикључење Унији не може прихватити са отвореним питањима", истакао је Терал[1], док је Мас био чак и конкретнији, тј. бруталнији:
- Добра регионална сарадња у духу добрих међусобних односа спада у предуслове за улазак у ЕУ. За нас Косово јесте сусед Србије.[2]

Нешто слично изјавио је још прошле недеље, за говорницом Европског парламента, аустријски посланик Ханес Свобода:

- Нико не зна формулу по којој Србија иако не призна независност Косова, може ући у ЕУ.[3]

И, шта ћемо сада, када је сасвим извесно да Милица Делевић и њена канцеларија не могу даље да нас евроинтегришу док не решимо питање којим се бави министарство којим руководи Горан Богдановић?
А што се тиче Уније, то питање не можемо да решимо ни теоретски: останемо ли верни Уставу Србије и прокламованој државној политици да је Космет наша територија, улазак у ЕУ блокираће нам 22 тамошње земље које су признале "Косову"; уради ли Београд оно што се већ две године заклиње да никада неће урадити, односно, призна ли самосталност Приштине, улазак у ЕУ спречиће нам Кипар, чије су власти више пута поновиле да неће прихватити независно Косово, чак и ако га Србија прихвати, па самим тим неће пристати да им у државну заједницу уђе држава која се Косова одрекла.

Ето тако то изгледа када нико од вас не захтева да признате Косово, а ви се још са Џозефом Бајденом сложите да се не слажете. Зато сада не можете да се не сложите са захтевом "напредњака", који је потписало већ безмало милион људи: нови избори. Само, не онакви какве су замислили Томислав Николић и Александар Вучић, који су можда у праву када тврде да су европскији Тадићи од самог Тадића и српскије Коштунице од самог Коштунице, али то више није тема. У ствари, нису нам потребни нови избори, већ стари избор – Косово ИЛИ Европа – који смо 11. маја 2008. покушали да избегнемо. Већ тада је свима морало да буде јасно да ЕУ никада неће проширити своје границе на државу са нејасним границама, али правили смо се да нам није јасно. Због тога се сада осећамо као на крају неког досадно предвидивог филма, попут "Аватара": наравно да сте знали да ће се све завршити патетичним расплетом и оправдано сте љути на себе што сте протраћили два и по сата на нову превару Џејмса Камерона.

Народ Србије најзад мора да одлучи да ли смо протраћили последње две године, колико је прошло откако је Приштина прославила награду за етничко чишћење које су спровели ОВК и НАТО, или смо улудо слупали последња два века, колико је прошло од како су Карађорђе и Милош почели да стварају модерну српску државу. То је питање свих питања, без чијег разрешења ово друштво не може да напредује. Џаба нам и да ухапсимо Шарића, и да направимо аутомобил у "Застави", и да освојимо Светско првенство у Јужној Африци, ако немамо појма шта нам је важније, шта бисмо понели на пусто острво – Косово и Метохију, или Европску унију.

Да ли смо, после свега, спремни за избор који је пред нама? Вероватно нисмо, нимало више него што смо то били 11. маја 2008, када смо уживали у сопственој неспремности и хвалили се тиме што у ствари нисмо изабрали ништа. Да ли ће нас, међутим, ико чекати да се припремимо? Сигурно неће. Учесталост којом нам последњих дана из Европске уније стижу мање или више отворени захтеви да се манемо Косова, говори да су они тамо намерили да рашчисте све дилеме чак и пре него што нам пошаљу фамозни упитник. А Руси и Кинези су изгубили стрпљење с нама још јесенас, чим су схватили да је она летошња дипломатска офанзива о наводна четири стуба српске спољне политике била само блеф покераша који у рукама нема ни пар седмица.

"И Косово и Европа" неће да може. Једноставно, немогуће је сачувати неку покрајину у савезу са државама које су пресудно допринеле отимању те покрајине. Свакога ко тврди супротно, ваљало би упутити на Терала, Маса и Свободу.
Такође и подсетити на генијалну мисао Абрахама Линколна: можете цео свет да лажете неко време и можете некога да лажете све време, али не можете цео свет да лажете све време.

[1] http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=171679&title_add=Vi%C5%A1e%20volje%20sa%20Kosovom&kword_add=zan%20fransoa%20teral

[2] http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/102226/Volfram+Mas%3A+Kosovo+je+sused+Srbije.html

[3] http://www.politika.rs/rubrike/Politika/EU-ne-moze-traziti-od-Srbije-da-prizna-Kosovo.sr.html

[Увчанка]

Недо Бог да Србија одустадне Косова , ако дође до тога верујем да ни тад неће у ЕУ јер биће да нису издали Ратка Младића, не треба бит наиван > они нас не желе у ЕУ само праве нас будалама

[miroki]

Srbija i EU
Kosovski štap i briselska šargarepa

Autor: Zoran Preradović

Nakon što je šefica austrijske diplomatije Ursula Plasnik indirektno stavila do znanja da bi EU od Srbije kao poslednji uslov za ulazak u evropsku porodicu naroda mogla da zatraži da Beograd zvanično prizna Kosovo, stručnjaci tvrde da uprkos činjenici da se o tome još uvek ne govori javno, niko ne može isključiti ni takav scenario

„Ne očekujem da će Srbija priznati Kosovo u skorijoj budućnosti, ali treba da bude jasno da država koja smatra da je evropska integracija jedan od njenih ključnih prioriteta, ne može sebi priuštiti da ima stav koji je u suštinskoj suprotnosti sa politikom Evropske unije“.

Upravo ove reči, koje je nedavno izgovorila šefica austrijske diplomatije Ursula Plasnik, ukazuju na mogućnost o kojoj srpski zvaničnici zasada ne žele da govore, da EU kao poslednji uslov za ulazak Srbije u porodicu evropskih naroda zatraži da Beograd i formalno prizna nezavisnost Kosova. Nekako jednovremeno, možda i sasvim nenаmernim spletom okolnosti i to usred neradnog dana, predsednik Srbije Boris Tadić hitno je sazvao konferenciju za medije, čini se, više namenjenu stranom nego domaćem javnom mnjenju.

[dukat]

Французи се осилили и играју коло чачак са нама.А о немцима и да не говорим.Они би да нас виде у Унији на светога Живка.Значи,дођи дођи,да не дођеш.Може им се,јер им наши врли посленици сервирају све што пожеле,на нашу штету,а њихову корист.Кад влада престане да шири крила невладиним организацијама,забрани оне које се финансирају ко зна одакле,било би мало лакше и не би се страни амбасадори бавили оним стварима које немају у опис посла.А Косово и Метохија биће наше кад тад.