Велики Петак

[Серафим]

Nikada i ni u koje vreme istorije roda ljudskog niko nije stradao nevinije, nepravednije i dublje nego Gospod nas Isus Hristos. U kratkom vremenu, u toku nekoliko sati odigrala se pred ocima covecanstva jedna tragedija od univerzalnog znacaja u kojoj se javlja pred nama covecija slabost u svim oblicima i djavolska zloba puna zahvalnosti, vredjanja i ponizavanja, tjelesnog i dusevnog straha i bola. I sva ova tragedija dostize vrhunac u najsramotnijoj smrti, u raspecu na Krstu Onoga koji je dosao da spase i uputi na pravi put ogrehovljeni i pali rod ljudski. To je bilo najvece i najsramnije delo ljudi na zemlji, osuditi Gospoda i Boga svog, Onoga koji sve "bolesti nase nosi sa sobom, i cijom ranom mi se isceljujemo" (Isa. 53,14). Narod neznabozacki i vladari jevrejski se ujedinjuju protiv onoga koji je dosao da ih ucini blazenim. Njegovi ucenici ga napustaju, Petar ga se odrice; Juda ga izdaje, a pobesneli narod mu se ruga i uzvikuje: "Raspni ga, raspni"! A Hristos se u tom teskom trenutku moli za narod svoj Gospodu Bogu Ocu svome i smireno kaze: "Oce, oprosti im, jer ne znaju sta cine" (Luk.23,24). Moli se Hristos u mukama svojim za sve one kojima je dosao, za narod svoj, za ljubav svoju. Preklinje Oca Nebeskog Stvoritelja Vaseljene da ima milosti prema onima koji razapinju Sina Njegovog, i protive se volji Onoga koji voli coveka.

Sunce se pomraci i zemlja zadrhta od straha zbog zlocina koji se na njoj izvrsi. Preplaseni narod koji samo dan prije govorase: "Krv Njegova na nas i na decu nasu", bezi bezobzirno sa Golgote, da ne bude svedok daljih izliva gnjeva nebeskog. Bjezeci od mesta zlocina, video je narod, Krst Hristov cak i kada mu je bio ledjima okrenut, i kada je daleko od njega, stalno mu je izlazio pred oci i u snu i na javi. Samo je mati Hristova Marija sa apostolom Jovanom ostala pod Krstom gorko ridajuci za sinom svojim i Gospodom nasim.

O kakvog li bezumlja narodnog, o kakvog li bestidnog cina, o kakve li zalosti i tuge neprebolne. O kako stravican bese onaj dan Veliki Petak, ako se on uopste moze nazvati dan a ne noc bez svetlosti i sa neba i sa zemlje.

Ovo je dan sveljudskog pokajanja; dan kada je svako pricanje suvisno; dan kada plac treba da se cuje iz dubine duse celog covecanstva, i da nas vodi ka izmirenju sa bozanskom zrtvom Hristovom. O, kako bi to bilo divno kada bi se ceo Pravoslavni rod pokajao. Kako bi onda zasijalo Pravoslavlje u svom svetom sjaju, i kako bi tek onda zasvetlilo lice nasega naroda! Ali, da bi se sav narod pokajao, potrebno je da se svaka pojedina dusa pokaje. Vinograd je orezan tek kada je svaka loza orezana, a vocnjak je okalemljen tek kada je svaka vocka okalemljena. Tako ce se i narod preporoditi, kada se svaka dusa preporodi. A pocetak preporodjaja jeste pokajanje. Samo pravednici i pokajnici mogu se istinski radovati svetlom Vaskrsenju Gospoda. Samo oni mogu videti slavu koja ih ceka kao decu Bozju, kao sinove i kceri Cara Nebeskog. I sva stradanja koja dolaze u danasnje vreme za njih ne predstavlja nista u odnosu na slavu koja ih ceka.

Sto se vise priblizavamo najvecem prazniku - Vaskrsenju Hristovom, to sve vise osecamo da ono nije uporedivo ni sa jednim drugim stradanjem, da je On umro kao pravednik za nepravedne, sveti za gresnike, i da je On svojom krvlju oprao grehe paloga sveta. Zato svi mi Pravoslavni hriscani svake godine se secamo casnog stradanja Hristovog. Osecamo i molimo se izmirujucoj zrtvi Bozanske beskrajne ljubavi. Zato se na Veliki Petak i molimo raspetom i postradalom Hristu kroz pesmu: "Iskupio si nas od praroditeljske kletve, casnom Krvlju Svojom Gospode, na Krstu si razapet i kopljem proboden, da bi nama ljudima izlio besmrtnost, Gospode Boze, Spasitelju nas, slava Tebi i Tvom Bespocetnom Ocu i Duhu Svetome koji zivot daje, sada i uvek i u vekove vekova". Amin.

[Серафим]

ВЕЛИКИ ПЕТАК (грч: Μεγάλη Παρασκευή), петак Страсне (Страдалне) седмице, дан крсног страдања Господњег. На тај дан, Црква се сећа догађаја који су непосредно претходили Распећу; почевши од извођења Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, неуспелог покушаја да Га оптуже, па до гласног викања јудејског народа: "Распни Га!"; ношења крста кроз град, на путу према Голготи; разапињања и праштања џелатима речима: "Оче, опрости им, јер не знају шта раде"; умирања, скидања са крста, помазивања миром, повијања Тела платном и полагања у гроб; постављања страже да чува гроб да неко не украде Тело Господње.
Начин прослављања

               Положење у гроб, икона 18 век

Тог дана Литургија се не служи, изузев ако би Благовести пале на тај дан, а не служи се зато што се на Литургији приноси Богу бескрвна жртва, а на тај дан је Исус Христос принео сам себе на жртву.

У богослужењима Великог петка спомиње се хватање Господа Исуса Христа, суд јеврејских старешина и римског проконзула Понтија Пилата над Њим, крсна страдања, смрт и скидање са крста. Сама богослужења тог дана састоје се из: јутрења - на коме се чита Дванаест страсних (страдалних) Јеванђеља (ово јутрење се обично служи увече на Велики четвртак), царских часова и вечерња, тј. опело Христово, са изношењем плаштанице. После вечерње, поје се мало повечерје са каноном ο распећу Господњем, тзв. Плач Пресвете Богородице, чији је аутор Симеон Логотет из X века. Овога дана предвиђен је најстрожи пост.

Православни тог дана строго посте, проводећи га само на сувом хлебу и води, а многи тог дана и једнониче, тј. цео дан ништа не једу ни пију, а тек увече, када изађу звезде, узму мало хлеба и воде. У знак туге и жалости, на Велики петак не смеју звонити црквена звона, почев од бденија на Велики четвртак, већ се време богослужења и огласи мртваца обзнањују клепеталима.

Народни обичаји

У Поповом пољу, народ од раног јутра одлази у цркву где се моле и целивају плаштаницу. Не пије се вино, јер оно представља Крв Господњу. Жене кувају варице и младе коприве. Варица се носи чобанима, а коприву једе и старо и младо. Свуда у Србији боје се јаја. Избегава се било какав други посао. У јужној Србији децу не пуштају напоље, ван дворишта.

[Увчанка]

Офарбајте као мермер ускршња јаја



Састојци
јаја
љуске црног лука
алуминијумска фолија


Начин припреме
Узети љуске црног лука и исећи их на комаде. Узети једно живо јаје, увити мало у љуске црног лука, па јаје умотати у фолију. Тако увијати јаје по јаје и кувати их у шерпи око 8 минута.

Када се јаја скувају, вадити их из воде, скинути фолију и оставити их да се охладе. Када се охладе, намазати их уљем.

[Увчанка]

Природне боје за фарбање јаја

За фарбање природним бојама може се употребити стварно свашта,од свежих и сушених биљака,до воћа,кафе,сока,чаја..најбитније је да су сигурне за здравље,за разлику од уметних које су пуне хемикалија,па их можемо без проблема после и смазати.. ако желимо :-)

Припрема:

1.Зависно о томе што користите за фарбање,у литру воде ставите 250 г свежих биљака,400-500 г свежег зеленила или воћа,5-8 дл биљног сока или 3-6 кашике уситњеног биља.Биљке кувајте на најмањој температури око 30 -40 минута.Оставите их у води док се не охлади до собне температуре,а затим процедите кроз цедиљку.

2.Површина јаја мора бити потпуно чиста и без масних мрља.Најбоље је фарбати кувана јаја ,а ако бфарбате сирова,пребришите их крпом намоченом оцтом.Ако ћете дуже чувати јаја кувајте их 20-30 минута.Време фарбања може трајати од десет минута до неколико сати зависно о нијанси коју желите.
3.након завршетка фарбања,јаја извадите на крпу да се осуше.По жељи их можете премазати науљеном крпицом или комадом сланине, како би добила сјај.
ЖУТА БОЈА-цветови камилице,цветови базге,лист брезе,лист хрена,преслица,куркума у праху,цветови маслачка,лист и кора храста

НАРАНЧАСТА-црвена паприка у праху,љуске смеђег лука

ЦРВЕНА-сок од црвене репе,малине боровнице,купине,цврени радић,љуске црвеног лука

СМЕЂА-лист и љуска ораха,лист хмеља,кора дрвета шљиве,кора и лист храста,љуске смеђег лука,кава

ЗЕЛЕНА-лист коприве,лист базге,шпинат,зелена салата

ПЛАВА-сок од бобица базге,црно и црвено грожђе,црвено зеље

[Увчанка]

Фарбање јаја љускама лука

Припрема:
За фарбање љускама лука, припремити некувана јаја. На свако с мало воде „прилепити“ листић те комадом старе најлон чарапе завезати око јајета да не одпадне у току кувања. Пребаците чарапу преко мотива, стегните с друге стране и добро завежите концем.

Послажите јаја у посуду с хладном водом и љускама лука. Од црвеног лука, настат ће лепа смеђа боја, од љубичастог љубичаста, али га треба доиста пуно! Смеђа боље прима.
Кувајте јаја на лаганој ватри док не поприме боју.

Припремите остале уметне боје према напутку. За ово фарбање, јаја морају бити кувана. Ја одмах вадим јаја из вруће воде, направим мотив (исто као и некувана) и тако их врућа умачем у боју.

Готова јаја намазати машћу или комадом сланине да добију сјај.
Немојте брисати јаја кад их одмотате, сувишак боје на мотиву ће дати додатни „батик“ изглед.